Od­bor Re­gu­la­tor­ne agen­ci­je za ener­ge­ti­ku da­nas će na­sta­vi­ti sjed­ni­cu sa pred­stav­ni­ci­ma ener­get­skih su­bje­ka­ta i iza­ći sa po­da­ci­ma o utvr­đe­nim iz­no­si­ma re­gu­la­tor­no do­zvo­lje­nog pri­ho­da ko­ji se tran­spo­nu­je u ci­je­ne i na­kna­de, kao i ci­je­na­ma ko­je će ti su­bjek­ti pri­mje­nji­va­ti u na­red­nom re­gu­la­tor­nom pe­ri­o­du, a no­ve ci­je­ne stru­je va­ži­će od 1. ja­nu­a­ra.
Ti bi pri­ho­di mo­gli da uti­ču na rast ci­je­na elek­trič­ne ener­gi­je i to iz­me­đu je­dan i tri od­sto. Iz RAE je ne­dav­no sa­op­šte­no da ne bi tre­ba­lo da do­đe do pre­ve­li­kih od­stu­pa­nja od sa­da­šnje ci­je­ne, od­no­sno da mak­si­mal­no po­ve­ća­nje mo­že bi­ti do tri od­sto, ali po­sto­je kal­ku­la­ci­je da bi, ka­ko zbog even­tu­al­nog po­sku­plje­nja ci­je­ne ki­lo­vat sa­ta stru­je, ta­ko i zbog na­kna­da za pod­sti­caj pro­iz­vod­nje stru­je iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra, ra­ču­ni mo­gli da bu­du ve­ći iz­me­đu pet i se­dam od­sto.
Uko­li­ko bi do­šlo do po­sku­plje­nja elek­trič­ne ener­gi­je od tri od­sto, to zna­či da bi ci­je­na ki­lo­va­ta, ko­ja sa­da ko­šta 8,38 cen­ti bez PDV-a, od­no­sno 9,97 cen­ti sa ura­ču­na­tim PDV-om po­sku­pi­la 0,299 cen­ti, od­no­sno ki­lo­vat elek­trič­ne ener­gi­je ko­šta­će gra­đa­ne 10,26 cen­ti.
To zna­či da bi pro­sje­čan ra­čun, ko­ji je u ok­to­bru iz­no­sio 29,9 eura, u slu­ča­ju po­ve­ća­nja od tri od­sto bio uve­ćan za 0,87 eura. Do uve­ća­nja ra­ču­na, me­đu­tim, ne mo­ra da do­đe sa­mo zbog po­sku­plje­nja ki­lo­va­ta stru­je, već i zbog po­ve­ća­nja iz­no­sa na­kna­da za pod­sti­ca­je iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra ener­gi­je.
Na vi­si­nu ra­ču­na uti­ču ci­je­na ak­tiv­ne ener­gi­je, ko­ja či­ni oko 45 od­sto ra­ču­na, za­tim re­gu­la­tor­ni pri­hod ener­get­skih kom­pa­ni­ja, od­no­sno Cr­no­gor­skog elek­tro­pre­no­snog si­ste­ma, Cr­no­gor­skog elek­tro­di­stri­bu­tiv­nog si­ste­ma i Cr­no­gor­skog ope­ra­to­ra tr­ži­šta elek­trič­ne ener­gi­je, kao i ob­no­vlji­vi iz­vo­ri ener­gi­je, od­no­sno pod­sti­ca­ji ko­ji se da­ju za ma­le hi­dro­e­lek­tra­ne, vje­tro­e­lek­tra­ne i so­lar­ne si­ste­me. U slu­ča­ju da do­đe do uve­ća­nja ra­ču­na za se­dam od­sto, pro­sje­čan ra­čun bi bio ve­ći za 2,093 eura. Uko­li­ko bi stru­ja po­sku­pi­la tri od­sto, te ako se iz­nos po­sku­plje­nja po­mno­ži sa ukup­nim bro­jem ak­tiv­nih bro­ji­la, ko­jih je u Cr­noj Go­ri oko 300 hi­lja­da, to zna­či da bi gra­đa­ni na mje­seč­nom ni­vou pla­ti­li 269 hi­lja­da eura vi­še, a u slu­ča­ju po­ve­ća­nja od se­dam od­sto, to bi zna­či­lo 627,9 hi­lja­da eura mje­seč­no. Na go­di­šnjem ni­vou po osno­vu po­sku­plje­nja od tri od­sto gra­đa­ni bi pla­ti­li ukup­no 3,2 mi­li­o­na eura, a u slu­ča­ju po­sku­plje­nja od se­dam od­sto go­di­šnje bi pla­ti­li još 7,53 mi­li­o­na.
Pre­ma za­ko­nu, elek­trič­na ener­gi­ja na­red­ne go­di­ne mo­že po­sku­pi­ti naj­vi­še se­dam od­sto, a u 2018. i 2019. go­di­ni po šest od­sto. Gra­đa­ni su do sa­da pla­ti­li oko pet mi­li­o­na eura za pro­iz­vod­nju elek­trič­ne ener­gi­je iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra, a no­vac je pla­ćen fir­ma­ma či­ji su vla­sni­ci bli­ski DPS-u – Oleg Ob­ra­do­vić, Ran­ko Ubo­vić, Alek­san­dar Mi­jaj­lo­vić, Vuk Raj­ko­vić i Igor Ma­šo­vić. Grad­njom mHE pla­ni­ra da se ba­vi i sin biv­šeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, Bla­žo Đu­ka­no­vić, sa fir­mom BB Hi­dro, u ko­joj je su­vla­snik sa Iva­nom Bur­za­no­vi­ćem, dok je ovla­šće­ni za­stup­nik Sla­ven Bur­za­no­vić. Ta fir­ma je, po­čet­kom ok­to­bra ove go­di­ne, do­bi­la kon­ce­si­ju na 30 go­di­na za iz­grad­nju mHE na di­je­lu vo­do­to­ka Bi­stri­ca, u KO Li­pov­ska Bi­stri­ca, u Ko­la­ši­nu, na osno­vu ener­get­ske do­zvo­le.
Po ri­je­či­ma ko­or­di­na­to­ra Is­tra­ži­vač­kog cen­tra MANS-a Ines Mr­do­vić, u toj NVO ana­li­zi­ra­ju do sa­da ob­ja­vlje­nu do­ku­men­ta­ci­ju, ka­ko bi pre­ci­zno utvr­di­li ko­ji sve pa­ra­me­tri uti­ču na even­tu­al­no ve­ću ci­je­nu stru­je.
– MANS upor­no uka­zu­je da je kom­ple­tan za­kon­ski okvir pro­jek­to­van u ko­rist ener­get­skih kom­pa­ni­ja, a na šte­tu kraj­njih po­tro­ša­ča. Naj­no­vi­jim za­ko­nom o ener­ge­ti­ci do­dat­no su fa­vo­ri­zo­va­ne dr­žav­ne ener­get­ske kom­pa­ni­je, ali i uve­de­ne broj­ne be­ne­fi­ci­je za niz pri­vat­nih kom­pa­ni­ja ko­je gra­de ener­get­ske objek­te, pri­je sve­ga ma­le hi­dro­e­lek­tra­ne i vje­tro­e­lek­tra­ne. To je bi­znis bli­zak „pr­voj fa­mi­li­ji” i vr­hu vla­da­ju­ćih struk­tu­ra. Upo­zo­ra­va­li smo da će taj bi­znis pla­ća­ti upra­vo po­tro­ša­či pre­ko ra­ču­na za stru­ju. Za­što je, pri­mje­ra ra­di, pri­je vi­še go­di­na ga­ran­to­va­na ot­kup­na ci­je­na stru­je iz vje­tro­e­lek­tra­na od pre­ko 90 eura po me­ga­va­tu? I za­što ni­ka­da ni­je na­pra­vlje­na pra­va pro­cje­na o stvar­nim po­tre­ba­ma za stru­jom u Cr­noj Go­ri? Ako tre­ba gra­di­ti ob­no­vlji­ve iz­vo­re ener­gi­je, zar ni­je lo­gič­ni­je da to ra­di dr­ža­va, a ne pri­vat­ne kom­pa­ni­je? – pi­ta Mr­do­vić.
Ona je is­ta­kla da je stru­ja ve­o­ma is­pla­tiv bi­znis.
– Sa­da ima­mo si­tu­a­ci­ju da će gra­đa­ni, osim mo­no­po­li­sti, EPCG pla­ća­ti po ko zna ko­ji put pri­vat­ne bi­zni­se pre­ko ra­ču­na za stru­ju – na­ve­la je ona.
Ula­skom u po­gon vje­tro­e­lek­tra­na na Kr­no­vu, go­di­šnja na­kna­da za pod­sti­caj pro­iz­vod­nje elek­trič­ne ener­gi­je bi­će po­ve­ća­na če­ti­ri do pet pu­ta, ka­ko je ne­dav­no za list Elek­tro­pri­vre­da ka­zao šef slu­žbe za OIE u CO­TEE-u Jo­van Pa­vi­će­vić. Za pr­vih 12 go­di­na ra­da ot­kup­na ci­je­na ki­lo­va­ta iz te vje­tro­e­lek­tra­ne ne mo­že bi­ti ma­nja od 95,99 eura po me­ga­vat sa­tu, dok je pro­iz­vod­na ci­je­na me­ga­va­ta iz HE Pe­ru­ći­ce 19 eura, a iz TE Plje­vlja 49 eura.
Sa­da­šnja na­kna­da za pod­sti­caj iz­no­si 0,129000 cen­ti po ki­lo­vat-sa­tu, što na pro­sječ­nom ra­ču­nu za stru­ju od 35 eura iz­no­si oko 50 cen­ti. Ka­da se na­kna­da po­ve­ća za če­ti­ri do pet pu­ta, to zna­či da će na pro­sječ­nom ra­ču­nu na­kna­da iz­no­si­ti iz­me­đu dva i 2,5 eura, od­no­sno iz­me­đu pet i osam od­sto ukup­nog ra­ču­na. Po­čet­kom 2014. na­kna­da za pod­sti­caj je iz­no­si­la dva do tri cen­ta na pro­sječ­nom ra­ču­nu, a po­ve­ća­va se sva­ke go­di­ne. U ovoj go­di­ni na­kna­da je po­ve­ća­na po­čet­kom go­di­ne na oko 25 cen­ti po pro­sječ­nom ra­ču­nu, a u ju­nu na oko 50 cen­ti, od­no­sno na 0,129 cen­ti po ki­lo­vat sa­tu. Mi­ni­star­stvo eko­no­mi­je do 15. ja­nu­a­ra na­red­ne go­di­ne for­mi­ra­će iz­nos na­kna­de za pod­sti­ca­je za na­red­nu go­di­nu.
Na­kna­du pla­ća­ju gra­đa­ni pre­ko ra­ču­na za stru­ju. CO­TEE ot­ku­plju­je ener­gi­ju od pro­iz­vo­đa­ča, za­tim je pro­da­je Elek­tro­pri­vre­di, ko­ja tu oba­ve­zu, shod­no ured­bi Vla­de, is­ka­zu­je na ra­ču­ni­ma za stru­ju.
J.V.


RAE ne od­re­đu­je ci­je­ne

Od na­red­ne go­di­ne RAE vi­še ne od­re­đu­je ci­je­nu ak­tiv­ne ener­gi­je. Ona je, shod­no za­ko­nu, ve­za­na za HU­PEX, in­deks Ma­đar­ske ber­ze elek­trič­ne ener­gi­je. To bi za na­red­nu go­di­nu zna­či­lo 37,6 eura za me­ga­vat­sat plus mak­si­mal­no se­dam od­sto.
RAE je za CGES pred­lo­ži­la za na­red­ne tri go­di­ne po 24,7 mi­li­o­na eura go­di­šnje. Za CO­TEE je pred­lo­žen re­gu­la­tor­no do­zvo­lje­ni pri­hod od oko 400 hi­lja­da eura na go­di­šnjem ni­vou u na­red­ne tri go­di­ne, a za CE­DIS je pred­lo­žen re­gu­la­tor­no do­zvo­lje­ni pri­hod od 76,4 mi­li­o­na eura u pr­voj re­gu­la­tor­noj go­di­ni i on se raz­li­ku­ju za po 40 hi­lja­da eura za sva­ku na­red­nu go­di­nu. Pred­stav­ni­ci CE­DIS-a ima­li su, iz­me­đu osta­log, pri­mjed­bu da im ni­je pri­hva­ćen tro­šak od 489 hi­lja­da za za­ra­de, ko­ji će na­sta­ti zbog to­ga što su mo­ra­li da for­mi­ra­ju od­bor di­rek­to­ra, od­bor i tim za re­vi­zi­ju i za­po­sle se­kre­ta­ra dru­štva.